---

SVADBA
Branislav Bane Dimitrijević

Ne znaš ti sine
Koliko si srećan
Mi kad smo došli u Bor
Nigde nikoga svog
Samo posao i plata
I soba za samce
I cimerka ti bila
Kog si zatekla
I ko je bio dobar da te primi

Kad dođe vreme za svadbu
Sakupiš cimere
Komšije i kolege
Sirotane kao i ti što si
Ni brata nit ujke
Nit oca ni majke
Kuma ti najbliži rod
Komšika sestra rođena

Krenemo tako niz potok
Svi zajedno
Peške
Srećni i presrećni
Pa uđemo u Nišku
Izađe Jusuf iz Pelivana
Pa nas izljubi
Pa pita gde su vam majke
Očevi gde su

I tu sam počela da plačem
On iznese tortu
To je moj poklon kaže
Unuke da dočekate
I praunuke

Posle odemo u našu sobu na ručak
Svaki gost poneo svoju stolicu
Da bi imao gde da sedi
Svoj tanjir, viljušku i čašu

Kad je harmonikaš počeo da peva:
Trešnja se od koren kornaše
Ćerka se od majke deleše
Praštavaj majko praštavaj
Ako sam ti nešto zgrešila

E
Tad sam prvi put umrla

---