Slavoj Žižek se odrekao smisla za humor u svojoj popovskoj službi militarizmu. Ova nova faza njegovog putujućeg cirkusa mogla bi se nazvati “neo-satrapizam”. U zapadnim levo-liberalnim krugovima on je avangardna sila koju države, vojni aparati i tzv. liberalni mediji promovišu u napadu na sve koji ih kritikuju.

Ne časimo časa, već čitajmo zajedno šta Žižek piše u svom novom tekstu Mračna strana neutralnosti:

Prošlog maja, pre nego što je ponovo izabran za predsednika Brazila, Luiz Inasio Lula da Silva tvrdio je da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegov ruski kolega Vladimir Putin snose jednaku odgovornost za rat u Ukrajini. Bilo da dolazi iz Brazila, Južne Afrike ili Indije, tvrdnja da se može biti „neutralan“ u ruskom agresorskom ratu nije održiva. Isto važi i na individualnom planu. Ako bi prolaznik video čoveka kako nemilosrdno tuče dete, očekivali bismo da pokuša da ga spreči. Neutralnost ne dolazi u obzir. Naprotiv, prezirali bismo moralnu niskost pasivnog ponašanja prolaznika.

Prvo pravilo militarizma je da neutralnih nema: ili si s nama, ili protiv nas. A ako si protiv nas, a jedan si od nas, onda si izdajnik i neprijatelj. Tako militarizam gura svoj narod da stane uz državu i vojsku, a guši pacifiste, antimilitariste i levičare.

Lula u svom intervjuu nigde ne pominje neutralnost, Žižek je taj koji mu to podmeće kao stanovište i stavlja mu reči u usta. Lula napominje da EU i SAD snose podjednaku odgovornost za konflikt. Lula bi pod ovim mogao da podrazumeva zapadno naoružavanje započeto 1991, pa na Narandžastu revoluciju 2004. i majdanski puč 2014. (obe direktno novčano i logistički podržane od strane SAD) kao i neprikladan lični uticaj dinastije Bajdenovih na političku sudbinu Ukrajine. Kad tu dodate NATO ekspanziju i okruživanje Rusije vojnim bazama, konstantno naoružavanje i obuku ukrajinske vojske posle 2014, kao i jednostrano ukidanje sporazuma o balističkim nuklearnim raketama od strane SAD, vidi se jasan istorijat provokacija i konfrontacija.

Ali Žižek ne bi o tome, zato nam servira retorički skok na primer čoveka koje bije dete. Kod Žižeka je pitanje Ukrajine tako jasno i zdravorazumsko da primer koji nudi nije samo pojednostavljen, već namerno i to u svrhu nametanja nemoralnosti svakome ko ovakvu nepravdu ne vidi. To je slično onom kafanskom fazonu koji je Šešelj koristio u Hagu: “Da li ste prestali da bijete svoju ženu?” Pitanje na koje ne može da se odgovori sa da ili ne. U ovom slučaju jedini ispravan i nametnut odgovor je da se umešaš.

Tu sada imamo drugi skok, sa geopolitike na ličnu moralnost. Kao što je neoliberalizam servirao mere štednje uz metaforu o kućnom budžetu, tako isto i militarizam neosatrapa servira proxy rat između velikih sila kao metaforu o ličnoj odgovornosti. Ali to naše mešanje da spasimo dete podrazumeva da svu svoju moralnost i odgovornost prepustimo vojnom aparatu i odlukama prvenstevno Pentagona. Ne samo to, već da zatvorimo oči, uši i veći deo mozga za činjenicu da kad Žižek kaže Ukrajina, on maskira to da sudbinu Ukrajine već 30 godina kroji američka imperija kroz posredovanje NATOa i EU. A velike sile kao SAD i Rusija niti razmišljaju niti delaju kao pojedinci, to je barem jasno iz njihove istorije. Nametnuti imperijama moralnost individue je besmislica. Povući znak jednakosti između njihove nemoralnosti i individualne nemoralnosti takođe.

Za kraj, ne znam otkud to Žižeku da je Indija neutralna? Sedam meseci posle početka ruske invazije Ukrajine, Indija i Kina su učestvovale u vojnim vežbama “Vostok 2022” na teritoriji Ruske Federacije. To je jasan signal zapadu da ove tri nuklearne sile nameravaju da brane svoje interese zajedno, protiv interesa NATOa. Ovaj Žižekov propust je isto odlika militarističke propagande: tamo gde je opasnost ogromna, treba je prikazati kao beznačajnu, jer ne bismo da se narod poplaši ili previše bavi mogućim ishodima.

Dalje:

Kako onda da odgovorimo na nedavno obraćanje Rodžera Votersa Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija? Aktivista i jedan od osnivača grupe Pink Flojd tvrdi da govori u ime „četiri milijarde braće i sestara“ širom sveta. Voters priznaje da je ruski rat u Ukrajini nelegitiman i da ga treba „najoštrije“ osuditi. Ali odmah zatim dodaje: „Ruska invazija na Ukrajinu je bila izazvana i zato najoštrije osuđujem i provokatore… Poziv na hitan prekid vatre u Ukrajini danas je jedini razuman put. Da nijedan ukrajinski ili ruski život više ne bude izgubljen, nijedan, za nas su svi dragoceni. Dakle, došlo je vreme da se moćnicima kaže istina.

Da li je Votersova „istina“ zaista izraz neutralnosti? U razgovoru za Berliner Zeitung, on kaže: „Možda ne bi trebalo, ali sada sam otvoreniji da čujem šta Putin zapravo govori. Prema nezavisnim glasovima koje slušam, on vlada pažljivo donoseći odluke na osnovu konsenzusa u vladi Ruske Federacije.“

Ja sam nezavisni glas koji vrlo pomno prati ruske medije i dobro sam upoznat sa onim što Putin i njegovi propagandisti „zapravo govore“. Glavni TV kanali puni su komentatora koji preporučuju da se na zemlje poput Poljske, Nemačke ili Britanije bace atomske bombe. Čečenski zapovednik Ramzan Kadirov, jedan od Putinovih najbližih saveznika, otvoreno poziva da se „borba protiv satanizma nastavi širom Evrope i pre svega na teritoriji Poljske“.

Opet isti fazon: Voters se nigde ne izjašnjava kao neutralan. Njegov govor je jedan sasvim racionalan i empatičan odgovor na inter-imperijalno nasilje koje se slama preko leđa Ukrajine. Vredi ga pogledati ili pročitati. Ideja da većina sveta želi mirno razrešenje ovog konflikta je niti nova niti neosnovana, velika većina svetskih lidera tako se izjasnila, mnoge ankete unutar NATO država to takođe pokazuju.

Ovo drugo o Putinovim odlukama je zanimljivo jer direktno podriva ideju da je on poludeli diktator i samo ako ga sklonimo sve će biti u redu (Bajden je odmah u martu 2022. izjavio: “Pobogu, ovaj čovek mora da ode!”). Moguće je da je cela ruska država toliko luda da će braniti svoje interese na ovaj način, isto kao što je država SAD toliko luda da će braniti svoje interese na taj i takav način. Meni se to čini kao razumna Votersova hipoteza.

Onda ide busanje da je Žižek nezavistan (implicitno je da Rodžer Voters nije) i poseduje znanje koje je za nas dragoceno. Pošto su zapadne države ukinule pristup ruskim medijima, moramo se osloniti na eksperte i filtraše kao što je Žižek, da nam kažu šta i kako ludi Rusi trabunjaju u javnosti. Umesto toga, možda bi dobro bilo prisetiti se šta je Zbignjev Bžežinski pisao u svojoj “Velikoj šahovnici”, knjizi koja već decenijama vodi geostrategiju SAD:

Ukrajina je “novi i važan prostor na evroazijskoj šahovskoj tabli i geopolitički stožer, jer samo njeno postojanje kao nezavisne zemlje (znači) da Rusija prestaje da bude evroazijsko carstvo.”

Dalje:

Zvanični Kremlj opisuje ovaj rat kao „specijalnu operaciju“ u cilju denacifikacije i de-demonizacije Ukrajine. Među ukrajinske provokacije ubraja se i to što je dozvolila parade ponosa i omogućila da LGBTQ+ prava potkopaju tradicionalne seksualne norme i rodne uloge. Analitičari bliski Kremlju govore o „liberalnom totalitarizmu“ i tvrde da Orvelovu 1984. ne treba čitati kao kritiku fašizma ili staljinizma, već liberalizma.

Ovo je podgrevanje “sukoba civilizacija” Semjuela Hantingtona u mikrotalasnoj rerni. Melonijeva trenutno radi na tome da u Italiji pravno ukine rodno neutralni termin roditelj i vrati pravno uslovljene termine otac i majka. Dokle god Orban i Melonijeva unutar EU podrivaju stečena LGBT prava, ova i ovakva kritika je neiskrena. Znači prvo da je ovo još uvek potpuno nerešeno pitanje u Žižekovoj voljenoj EU, da ne govorimo o ostatku sveta. To je ono brvno u oku svome. U kojoj meri je Ukrajina netolerantna i homofobična, ostavljam čitaocima da se upoznaju.

Dalje:

Ništa slično ne možemo naći u zapadnim medijima, gde je glavna tema pomoć Ukrajini da preživi. Koliko znam, niko nije zahtevao da se promene granice Rusije, niti da joj se zauzme deo teritorije. U najgorem slučaju, naći ćemo kontraproduktivne zahteve da se bojkotuje ruska kultura, kao da su Puškin, Čajkovski i Tolstoj zagovornici Putinovog režima. Ruska kultura zaslužuje istu zaštitu od nasilnika iz Kremlja kao i Ukrajina. Takođe treba izbegavati trijumfalizam i svoje ciljeve postaviti u pozitivan okvir. Naš primarni cilj nije poraz Rusije i njeno poniženje, već opstanak Ukrajine.

Zanimljivo je da Žižek ne pominje zaštitu ruske kulture od ostrašćenih u Kijevu. Npr. u intervjuu za ukrajinski Interfaks, Oleksandra Koval (direktorka Ukrajinskog Instituta za Knjigu) kaže da više od 100 miliona knjiga sa „ideološki štetnim sadržajem” mora biti uklonjeno iz biblioteka zemlje, među kojima su klasici ruskih autora kao što su Fjodor Dostojevski i Aleksandar Puškin. Kao članica PEN-a vrlo dobro zna da u toj povelji stoji:

“Pod svim okolnostima, posebno za vreme rata, umetnička dela ne smeju biti ugrožena nacionalnim i političkim strastima budući da pripadaju ljudskome rodu u celini.”

Dalje:

Razne „neutralne“ zemlje tvrde da je ovaj rat lokalni sukob, koji bledi u poređenju sa užasima kolonijalizma ili novijim događajima poput američke okupacije Iraka. To je očigledno izvrdavanje. Na kraju krajeva, ruski imperijalistički rat je sam po sebi čin kolonijalizma. Oni koji bi da sada budu neutralni odriču se prava da govore o užasima kolonizacije bilo gde. Voters na primer podržava palestinski otpor izraelskoj okupaciji. Zašto je ukrajinski otpor ruskoj kolonizaciji manje vredan podrške?

Pošto smo utvrdili da ni Lula ni Voters ni Indija ne zagovaraju neutralnost, Žižek sada žonglira znacima navoda, u hladovini svoga kabineta, solipsizmu frfljanja svog. A “razne zemlje” pune nekih crnaca, muslimana i ko zna kakvih još ljudi nisu dostojne pomena, ali jesu vredne napada. A ako budu nevaljale i njima ćemo da nametnemo sankcije.

Što se kolonijalizma tiče, Žižek bi mogao da se upozna sa tekstovima Volodimira Iščenka koji jasno upozorava na preslikavanje dekolonijalnog programa na Ukrajinski slučaj. Za Iščenka opasnost ovog pristupa je dalja etno-šovinizacija Ukrajine, što upravo gledamo u poslednjih 10 godina:

“Uski program „dekolonizacije“, sveden na antirusku i antikomunističku identitetsku politiku, samo otežava iznošenje univerzalno relevantne perspektive o Ukrajini, bez obzira koliko se Ukrajinaca saoseća sa njom.”

Dalje:

Ponekad su stvari zaista tako jednostavne, posebno sada kada se Rusija sprema da godišnjicu svog rata proslavi novom ofanzivom. Opsceno je kriviti Ukrajinu za ruska razaranja, ili predstavljati herojski otpor Ukrajinaca kao odbijanje mira. Oni koji poput Votersa pozivaju na „momentalni prekid vatre“ hteli bi da ukrajinski odgovor na još veću rusku agresiju bude odustajanje od samoodbrane. To je nije formula za mir, već za predaju.

Opet je sve jednostavno, crno i belo, kao na “Šahovnici”, samo NATOa nigde, SAD provokacija i baza nigde. Nigde njihove odgovornosti za rat koji traje od 2014. Nigde o dva sporazuma u Minsku. Nigde o prislinoj mobilizaciji u Ukrajini. Ništa ne ostaje osim potpune identifikacije sa pravednim ratom protiv agresora.

Žižek zaključje:

Vredi napomenuti, još jednom, da Rusija računa na argumente „neutralnosti“. Kako objašnjava vojni istoričar Majkl Klark, „Kremlj planira da nastavi borbe sve dok zapadu ne bude dosta i ne izvrši pritisak na Kijev da prepusti koliko god je teritorije do tada osvojeno“. Rusija se ukopava za dugotrajni rat koji će podrazumevati tihu mobilizaciju oko 600.000 vojnika svake godine u „neograničenoj budućnosti“.

Voters je skoro u pravu: Ukrajina zaista „provocira“ Rusiju jer odbija da se pokori njenim imperijalnim ambicijama, uprkos tome što je mnogo slabija. U ovom trenutku, jedini način da prestane da provocira svog agresivnog revizionističkog suseda bio bi da legne i preda se. Da li to isto on predlaže i Palestincima? Povlađivanje imperijalizmu ne donosi ni mir ni pravdu. Da bismo sačuvali mogućnost da ih ostvarimo barem delimično moramo odbaciti tobožnju neutralnost i ponašati se u skladu sa tim.”

Čuči ipak u Žižeku marksista, vraća se potisnuto nesvesno. Žižekov pokvareni sat konačno je tačan: “Povlađivanje imperijalizmu ne donosi ni mir ni pravdu.” Bilo kojem, draga satrapo. Kongresmen Adam Šif je 2020. izjavio da “Sjedinjene Države pomažu Ukrajinu i njen narod da se borimo protiv Rusije tamo, a ne moramo da se borimo protiv Rusije ovde”. SAD se tako nameravaju boriti do poslednjeg Ukrajinca, bio on maloletan ili ne, gej ili strejt, jevrejin ili Banderist. A naša savest će biti čista jer im je Žižek isto naložio da se ginuti mora u čast nas ostrašćenih, a na sramotu onih neutralnih.

24. februar 2023.